"Brza misao, brz jezik": Kako ADHD može uticati na govor tvog deteta?

Zdravo draga mama, s tobom su Una i Sara!

Imamo dete u centru Novog Sada.

Puno energije, misli mu lete brzinom svetlosti.

Skače sa jedne ideje na drugu, sa jedne igračke na drugu.

Kada priča, kao da pokušava da stigne sopstvene misli: reči se prepliću, rečenice su zbrzane, guta slogove i ponekad ga je teško razumeti.

Ako si se prepoznala u ovom opisu, možda ti se kroz glavu provlači pitanje: Da li je moje dete takvo - brzo ili je možda ovaj haotičan govor povezan sa nečim drugim, možda sa poremećajem pažnje 🤔

Ovo je tema o kojoj se malo priča, a koja muči mnoge roditelje.

Danas ćemo, vrlo pažljivo i bez postavljanja dijagnoza, pokušati da rasvetlimo vezu između ADHD-a i govora i da ti ponudimo smernice za razumevanje i podršku.

(VAŽNA NAPOMENA: Mi kao logopedi NE postavljamo dijagnozu ADHD-a. To je posao tima stručnjaka (psihijatra, psihologa, defektologa). Naš posao je da prepoznamo kako se simptomi ADHD-a mogu odraziti na GOVOR i da pružimo podršku u tom domenu.)

Kako su povezani pažnja i govor?

Zamisli da je govor kao kuvanje po receptu. Da bi jelo uspelo, moraš da pratiš korake, da budeš fokusiran, da ne preskočiš sastojke i da ih staviš po redu.

Deca sa simptomima ADHD-a imaju izazov baš sa tim: sa praćenjem "recepta". Njihov mozak radi kao pretraživač sa 100 otvorenih prozora istovremeno. Zbog toga se u govoru mogu javiti sledeći izazovi:

1. "Gutanje" slogova i brzopletost (tahilalija): Misli su im mnogo brže od sposobnosti govornog aparata da ih isprati. U želji da sve kažu odjednom, oni "sapliću" svoj jezik, spajaju reči i gutaju završetke. Govor postaje nerazumljiv ne zato što ne znaju da izgovore glasove, već zato što su prebrzi.

2. Slabije praćenje sopstvenog govora (auditorni fidbek): Kada pričamo, mi podsvesno slušamo sebe i ispravljamo greške u hodu. Dete sa poremećajem pažnje teže "čuje" i analizira sopstveni govor, pa često nije ni svesno da je nešto izgovorilo nejasno.

3. Problem sa organizacijom priče: Teže im je da ispričaju priču po redu. Skaču sa teme na temu, prekidaju sebe, ubacuju nebitne detalje... Njihova priča često zvuči kao i njihove misli – haotično.

4. Artikulacione teškoće (pravi problem sa izgovorom): Pored svega navedenog, kod neke dece sa ADHD-om mogu postojati i stvarne artikulacione teškoće (zamena glasova i nepravilan izgovor glasova), često zbog slabije mišićne kontrole i impulsivnosti.

Jednostavno rečeno, haos u mislima često stvara haos u govoru.

"Šta li će sledeće da mi padne na pamet?"

"Ok, prepoznajem svoje dete. Šta sad da radim?": 3 pravca delovanja

Ako ti se čini da je govor tvog deteta pod uticajem "brzih misli", evo šta možeš da uradiš.

1. Uspori SVOJ govor: Postani "sigurna luka"

Kada dete priča brzo i haotično, naš prirodni instinkt je da ga i mi ubrzano slušamo. Odupri se tome. Postani ti sidro u toj oluji.

• Kako da to uradiš: Kada pričaš sa njim, namerno uspori svoj tempo govora. Pravi duže pauze između reči. Koristi kraće i jednostavnije rečenice. To deluje umirujuće i daje mu model govora koji nije užurban. Tvoja smirenost je "lek".

2. Jedan po jedan zadatak: Daj "ADHD" mozgu jasan put

Ne reci: "Idi operi zube, obuci pidžamu i spremi knjigu za čitanje". To je previše informacija odjednom. Dete će se "izgubiti" na pola puta.

• Kako da to uradiš: Daj mu jedan po jedan nalog. "Hajde sad da operemo zube". Tek kada to završi, daj mu sledeći zadatak. Isto primeni i u razgovoru. Postavljaj jedno po jedno pitanje i strpljivo čekaj odgovor pre nego što postaviš sledeće. I podsećaj na zadatak ako dete “odluta”.

3. Igrajte se igara za usporavanje ("Igra kornjača")

Kroz igru možete vežbati kontrolu tempa.

• Naša omiljena igra "Kornjača i Zec": Reci detetu: "Hajde sad da pričamo kao zeke, brzo-brzo-brzo!". Pričajte tako par sekundi. Zatim reci: "A sad hajde da pričamo kao kornjače, spooooorooooo i polaaaaakoooo.". Radite ovo naizmenično. Dete kroz igru uči da svesno kontroliše brzinu svog govora.

Najvažniji savet: Timska igra

Ako sumnjaš na ADHD, logoped ne može biti jedini igrač u tvom timu. Ključ je u multidisciplinarnom pristupu.Potraži mišljenje dečijeg psihologa, psihijatra ili defektologa koji se bave ovom problematikom. Logoped će raditi na posledicama (govoru), ali je važno raditi i na uzroku (pažnja, impulsivnost, samokontrola). Tek kada svi u timu rade zajedno, dete dobija sveobuhvatnu podršku koja mu je potrebna.

Draga mama, imati "brzo" dete je izazov, ali je i neverovatan dar.

Ta deca su kreativna, puna ideja i vide svet na jedinstven način.

Naš zadatak nije da ih "usporimo", već da im damo alate da svoju neverovatnu energiju kanališu na pravi način.

Tvoje razumevanje, strpljenje i spremnost da tražiš podršku su najveći dar koji možeš da mu daš.

Da li si primetila vezu između nivoa energije i jasnoće govora kod tvog deteta? Podeli sa nama svoja zapažanja! ❤️

Želiš još praktičnih saveta i podrške na svom roditeljskom putu?

Pozivamo te da postaneš deo naše zajednice. Prijavi se na naš besplatni newsletter "Mama, Nisi Sama" i dobijaj prva sve naše nove tekstove, vodiče i korisne materijale direktno u svoj inbox.

Prijavljujem se za budući sadržaj