Mucanje: "M-m-mama, vidi..." Moje dete je počelo da muca: Paničiti ili disati?

Zdravo draga mama, za tebe su tu Una i Sara!

Sve je bilo u redu.

Tvoje dete od tri, četiri godine je veselo brbljalo, sklapalo rečenice, pevalo pesmice... A onda, odjednom, kao grom iz vedra neba: promenilo se.

"M-m-m-mama, d-d-d-daj mi v-v-vodu."

U tom trenutku, sve(t) staje. Srce ti se steže u čvor, a kroz glavu proleće milion pitanja:

"Šta je ovo? Odakle sad to? Da li sam nešto pogrešno uradila? Hoće li ovo ikada proći? Da li će se deca smejati?".

U tom prvom, ledenom šoku, želimo da ti kažemo samo jedno:

Duboko udahni. Tu smo. I nisi sama. 

Taj osećaj panike je normalna i očekivana reakcija svake mame na svetu (neretko mi mame mislimo da smo same krive).

Ali, pre nego što dozvoliš da te panika preplavi, hajde da zajedno upalimo svetlo i vidimo šta se zaista dešava.

U većini slučajeva, pojava zamuckivanja kod dece između 2. i 5. godine nije razlog za alarm, već jedna normalna razvojna faza.

Razvojno "saplitanje" ili pravo mucanje? Dve ključne razlike.

Zamisli da mozak tvog deteta u ovom periodu postaje najbrži kompjuter na svetu.

Ideje, misli i nove reči se pojavljuju svetlosnom brzinom.

Međutim, njegov govorni aparat (jezik, usne, vilica) je i dalje kao mali, spori štampač koji pokušava sve to da odštampa. I šta se desi?

"Štampač" se zaglavi.

To "zaglavljivanje" je ono što mi zovemo razvojno ili fiziološko mucanje (zamuckivanje) i ono ima svoje karakteristike:

• Ponavljanje CELIH reči ili slogova: Dete kaže "Ja-ja-ja-ja hoću sok." ili "Idem-idem u park.". Ovo je najčešći i najbezazleniji oblik.

• Povremeno je i prestane u roku od 6 meseci: Javlja se kada je dete umorno, uzbuđeno, bolesno ili pod nekim stresom. Ima dana kada je izraženo, i dana kada ga uopšte nema.

• Dete NIJE svesno zamuckivanja: Ovo je ključno. Tvoj mališan nastavlja da priča, ne pokazuje znake frustracije i ne primećuje da mu se govor "sapliće".

S druge strane, pravo mucanje ima drugačije, alarmantnije karakteristike:

• Blokade i ponavljanje GLASOVA: Dete se zaglavi na početnom glasu, često uz vidljivu tenziju. "Mmmmmama..." ili "P-p-p-pazi!". Izgleda kao da ne može da "probije" zvuk.

• Prisustvo TIKA i napetosti: Primećuješ da dete trepće očima, stiska pesnice ili se mršti dok pokušava da izgovori reč. Vidiš fizičku borbu.

• Dete je SVESNO i frustrirano: Ono postaje svesno svoje teškoće, počinje da izbegava govor, pokazuje znake stida ili odustaje od rečenice.

Ako prepoznaješ svoje dete u prvoj grupi (razvojno zamuckivanje), imaš sve razloge da odahneš. U preko 80% slučajeva, ono će proći samo od sebe uz tvoju adekvatnu podršku.

P-p-p-pas ili...?

Tri prva koraka: Tvoja "prva pomoć" u danima panike

U redu, shvatila si razliku. Ali šta TI konkretno možeš da uradiš odmah danas da pomogneš? Ne detetu. Prvo sebi, pa onda i njemu.

Korak 1: Stavi svoju masku sa kiseonikom prva (Reguliši SVOJU reakciju)

Tvoje dete ne čita knjige o govoru, ali savršeno čita TEBE. Ako ono vidi paniku, strah ili sažaljenje u tvojim očima svaki put kad progovori, počeće da misli da nešto strašno nije u redu. Tvoja smirenost je njegov lek.

• Praktičan savet: Kada se desi zamuckivanje, nemoj da menjaš izraz lica. Nastavi da dete gledaš u oči sa blagim osmehom. Ne pokazuj nervozu ili nestrpljenje. Tvoje lice treba da poručuje: "Sve je u redu, slušam te."

Korak 2: Uspori SVOJ govor (Postani "kornjača")

Kao što smo rekle, problem je u neskladu između brzih misli i sporijeg govornog aparata. Ti ne možeš da usporiš detetove misli, ali možeš da usporiš celu govornu atmosferu u kući.

• Praktičan savet: Od danas, kada pričaš sa njim/njom, namerno govori sporije i sa više pauza. Ne kao robot, već opušteno, lagano. Daj mu model govora koji nije užurban. Time detetu daješ "dozvolu" da govori sporije, bez pritiska.

Korak 3: Postani "neutralan" slušač (Ukloni pritisak)

Tvoja uloga nije da ga ispravljaš, već da ga slušaš. Potpuno ukloni svaki pritisak da govori "kako treba".

• Praktičan savet: Nikada, ali NIKADA ne govori: "Uspori", "Stani pa reci", "Hajde, diši", niti dovršavaj rečenice umesto njega. Samo ga strpljivo gledaj, klimaj glavom i sačekaj da sam završi svoju misao, koliko god to trajalo. Tvoje strpljenje mu govori: "Tvoje reči su vredne čekanja."

Draga mama, period pojave zamuckivanja je kao hod po žici za celu porodicu. Najvažnija stvar koju treba da znaš je da u velikoj većini slučajeva, to NIJE znak da nešto nije u redu sa inteligencijom ili emocijama tvog deteta. To je često znak da njegov mozak raste brže nego što govor može da isprati.

Diši. Uspori. Slušaj. To je tvoja mantra za naredne dane. A ako briga i dalje postoji, znaj da je traženje saveta dozvoljeno i najjačim mamama među nama.

Da li si se i ti susrela sa ovom fazom? Kako si reagovala? Podeli sa nama u komentarima, tvoje iskustvo može pomoći drugoj mami. ❤️

Želiš još praktičnih saveta i podrške na svom roditeljskom putu?

Pozivamo te da postaneš deo naše zajednice. Prijavi se na naš besplatni newsletter "Mama, Nisi Sama" i dobijaj prva sve naše nove tekstove, vodiče i korisne materijale direktno u svoj inbox.

Prijavljujem se za buduće materijale