5 rečenica koje NIKADA ne treba reći detetu koje muca (i šta raditi umesto toga)

Zdravo draga mama, mi smo Una i Sara!

Tvoje dete pokušava da ti ispriča nešto važno.

Uzbuđeno je!

Ali reči zapinju. "I-i-i-i onda je on..."Tebi se srce cepa.

Osećaš njegovu muku i tvoj mozak radi 200 na sat, tražeći način da "pomogneš".

I onda, sa najboljom mogućom namerom, izgovoriš jednu od onih rečenica za koje misliš da će olakšati stvar... a one zapravo samo otežavaju situaciju.

To su rečenice koje proističu iz ljubavi, ali stvaraju pritisak ako dete muca.

Danas ćemo ti otkriti 5 najčešćih, naizgled bezazlenih, a ipak štetnih fraza koje roditelji govore deci koja mucaju.

Ali nećemo te samo ostaviti sa listom zabrana. Za svaku "zabranjenu" rečenicu, daćemo ti moćnu, tihu alternativu – ono što možeš da uradiš umesto toga, a što će tvom detetu zaista pružiti podršku i olakšanje.

5 "pomagača" koji zapravo odmažu kad dete muca

1. Umesto rečenice: "Hajde polako!"

• Zašto šteti: Zato što detetu šalje poruku: "Nešto nije u redu sa tvojim govorom, prebrz je, moraš da ga popraviš." To stvara pritisak i čini ga još svesnijim problema. On ne može svesno da uspori, kao što ne možeš ni ti svesno da usporiš rad srca.

• Šta da URADIŠ umesto toga: Ti uspori svoj govor. Tvoj tempo je model. Kada ti pričaš lagano i opušteno, sa više pauza, cela atmosfera postaje mirnija. Time mu daješ neverbalnu "dozvolu" da i on uspori, bez ijedne izgovorene reči kritike.

2. Umesto rečenice: "Prvo razmisli, pa onda reci."

• Zašto šteti: Zato što dete već zna šta želi da kaže. Njegove misli su kristalno jasne, ali "štampač" (govorni aparat) ne može da ih isprati. Ova rečenica implicira da je problem u njegovim mislima, što dete dodatno zbunjuje i frustrira.

• Šta da URADIŠ umesto toga: Daj mu nedeljivu pažnju. Spusti se na njegov nivo, ostavi telefon, ugasi TV. Gledaj ga u oči dok priča. Tvoja potpuna prisutnost mu šalje najvažniju poruku: "Slušam te. Tvoje misli su mi važne. Imam sve vreme ovog sveta za tebe."

3. Umesto rečenice: "Hajde, diši duboko!"

• Zašto šteti: Tražiti od deteta da se fokusira na disanje usred rečenice samo mu dodatno skreće pažnju, prekida misao i povećava anksioznost. Kao da ti neko kaže da misliš na to kako hodaš – veća je šansa da ćeš se saplesti.

• Šta da URADIŠ umesto toga: Smanji broj pitanja koja mu postavljaš. Umesto "Šta si radio danas u vrtiću?", što je preširoko pitanje, probaj sa komentarisanjem: "Vidim da si nacrtao plavi auto. Baš je lep." To otvara prostor za razgovor bez pritiska da mora da odgovori. Ili postavljanje zatvorenog tipa pitanja (gde je odgovor da ili ne ili jedna reč, na primer "Da li ti se svideo ručak u vrtiću?"). Manje ispitivanja, više povezivanja.

4. Umesto da mu dovršiš rečenicu: ("...hteo si da kažeš LOPTA, je l' da?")

• Zašto šteti: Znamo, radiš to iz najbolje namere, da mu skratiš muke. Ali time mu zapravo poručuješ: "Nisi sposoban da završiš svoju misao, pa ja moram umesto tebe." To ubija samopouzdanje i stvara osećaj nemoći.

• Šta da URADIŠ umesto toga: Strpljivo čekaj. U tišini. Izdrži tu neprijatnu tišinu dok se ono bori sa rečju. Broj u sebi do 10 ako treba. Tvoje strpljenje mu je najveći poklon. Ono mu dokazuje da veruješ u njega i da je ono što ima da kaže vredno čekanja.

5. Umesto rečenice: "Nemoj da brineš, to nije ništa strašno."

• Zašto šteti: Zato što umanjuješ njegova osećanja. Za tebe to možda nije strašno, ali za dete koje ne može da kaže šta želi, u tom trenutku to jeste strašno. Ovom rečenicom mu govoriš da njegovi osećaji nisu validni.

• Šta da URADIŠ umesto toga: Potvrdi njegovo osećanje (ako ga pokaže). Ako se dete rasplače od muke, zagrli ga i reci: "Vidim da ti je sada teško da to kažeš. Baš te je naljutilo. Tu sam za tebe." Time mu ne nudiš rešenje, već nešto mnogo važnije: razumevanje i prihvatanje.

Draga mama, tvoja uloga nije da "popraviš" govor svog deteta. Tvoja uloga je da mu budeš sigurna luka. Mesto gde se njegov glas, kakav god da je tog dana, čuje i prihvata bezuslovno.

Kada izbaciš ove "pomagače" koji odmažu iz rečnika i zameniš ih strpljivim, prisutnim slušanjem, dešava se čudo.

Pritisak nestaje.

A tamo gde nema pritiska, govor ima najviše šanse da slobodno teče.

Koja od ovih rečenica ti najčešće "izleti"? Nema osuđivanja, sve smo ih rekle bar jednom! Podeli sa nama, važno je da osvestimo navike. ❤️

Želiš još praktičnih saveta i podrške na svom roditeljskom putu?

Pozivamo te da postaneš deo naše zajednice. Prijavi se na naš besplatni newsletter "Mama, Nisi Sama" i dobijaj prva sve naše nove tekstove, vodiče i korisne materijale direktno u svoj inbox.