Stres (2.deo): "Pričam sa veš mašinom o smislu života" (i druge tajne koje si nam otkrila u Antistres Kutku)

Draga mama,

Pre svega, hvala ti.

Kada smo poslale naš mali "Antistres Upitnik", nismo ni sanjale kakvu lavinu iskrenosti, humora i ranjivosti ćete pokrenuti.

Otvorila si nam vrata svoje duše, i ono što smo tamo pronašle je predivno, haotično i tako, tako stvarno.

Ovaj tekst nije naš. On je tvoj.

Sastavljen je od tvojih reči, tvojih briga, tvojih malih pobeda i onih presmešnih trenutaka na ivici ludila.

I dok ga čitaš, želimo da znaš samo jedno: sve što osećaš, oseća i mama u zgradi pored. Nisi sama.

Tvoji "okidači" stresa? Da, i naši su.

Nisi nam pisala u rukavicama. Napisala si nam istinu. Priznala si nam da te lomi onaj osećaj kada...

"...sve čeka na mene da organizujem i sredim, a niko se za sobom ne okrene."

Priznala si nam da te stresira...

"...ponedeljak koji je sutra, a ja stigla danas samo tri ručka da skuvam, operem i osušim 2 mašine veša, a gde je ostatak dana..."

Ili ona večita borba sa malim bićima čelične volje..

"Kada po peti put kažem 'Hajde da obujemo cipele', a odgovor je i dalje jedno odlučno 'NEĆU!'."

"Ujedanje i kontriranje non stop među decom."

I od muža koji dobronamerno pita "Šta ćemo za ručak danas?", do svekrve koja te zaprepašćeno pita:

"Ti ne peglaš sudne krpe?!?"

Tvoji tajni ventili (i da, SVE ih koristimo!)

Kako preživljavaš sve ovo? Tvoji odgovori su bili naši omiljeni. Zato što su iskreni.

Nema tu spa vikenda i izleta na Maldive. Tvoj beg od stvarnosti je...

"...da se zatvorim u kupatilo i popričam sa veš mašinom o smislu života."

Ili onaj san o nečemu tako jednostavnom...

"...da se okupam kao čovek, u miru, tišini, u penušavoj kupki, bez lupanja na vrata."

A ponekad, sve što ti treba je...

"Kafa. Vruća. U tišini, razume se."

"Čokolada. Jedna, cela, samo za mene."

"Gledanje u jednu tačku bez pratećih vokala."

I onaj spasonosni poziv prijateljici koja je tu "da sasluša, a ne da savetuje".

Ipak, zbog ovoga ti srce zaigra...

Usred tog predivnog haosa, pitale smo te i na čemu si zahvalna.

I tu si nas rasplakala.

Zahvalna si...

"...na svakom jutru kad se deca probude (bliznakinje od 3,5 i dečak od 2) i zagrle se i kažu jedno drugom VOLIM TE."

Zahvalna si...

"...na odgledanoj epizodi serije, bez ikakvog prekidanja."

Zahvalna si...

"...na tome što sam uspela da završim dan smirena i da se opustim kad je dete zaspalo."

I na onome što je, na kraju dana, jedino važno:

"Zdravi smo. Volimo se."

Ti si carica. Tačka.

Zato, sledeći put kada se prepoznaš u stres-o-metru na nivou "4 - Ako me neko pipne, eksplodiraću šljokicama i nervozom", seti se ovog teksta.

Seti se da nisi sama. Seti se da nisi luda.

Seti se da nisi loša mama. Ti si samo mama koja daje sve od sebe u svetu koji od tebe traži da budeš sve, svima, odmah.

Ti si carica koja ne pegla sudne krpe. Ti si heroina koja priča sa veš mašinom. Ti si žena koja sanja o vrućoj kafi u tišini. I najvažnije od svega, ti si sasvim, sasvim dovoljna.

Da li si se prepoznala? Koji je tvoj "biser" iz upitnika? Zagrli mamu pored sebe (makar i virtuelno) i podeli sa nama u komentarima! ❤️

Svideo ti se ovaj uvid u našu zajednicu?

Pozivamo te da budeš deo naših budućih iskrenih razgovora. Prijavi se na naš besplatni newsletter "Mama, Nisi Sama" i dobijaj prva sve naše nove tekstove, vodiče i podršku direktno u svoj inbox.

[PRIJAVA NA NEWSLETTER "MAMA, NISI SAMA" U PAKETU SA MOC GOVORA]