"Izvini što sam vikala." Šta radim NAKON što izgubim strpljenje.

Zdravo draga mama. Sara je.

Veče.

Umorna sam.

Dan se razvukao kao testo za picu.

Taman što sam sela na pet minuta, čula sam onaj zvuk. TUP.

A onda tišina koja govori više od bilo koje buke.

Ušla sam u kuhinju. Šolja sa čokoladnim mlekom na podu.

Lepljiva, smeđa barica se širila po pločicama. A pored nje, Klara (2.5g), sa okicama većim od tanjira i ručicama premazanim čokoladom.

I pre nego što sam razmislila, iz mene je izašao onaj dubok, oštar glas koji kao da nije moj: "PA KLARO, ŠTO TO?!"

Tišina koja je usledila bila je gora od bilo čega.

Njena donja usna je zadrhtala. Nije bilo suza, samo šok.

A mene je, u istom trenutku, preplavio talas krivice koji me je ostavio bez daha.

Poznato ti je ovo? Onaj trenutak kad se sretnu tvoj umor i njihov haos?

Ovaj tekst nije o tome kako da NIKAD ne vičeš. To bi bila laž. Sve vičemo.

Ili povisimo ton. Ili procedimo kroz zube. Ovaj tekst je o nečemu mnogo važnijem.

O onome što dolazi POSLE. O "popravci".

Jer u toj popravci se krije lekcija koja je važnija od bilo koje prosute šolje mleka.

Popravka: Naš ritual u 3 koraka kada mama "pukne". khm, izgubi strpljenje.

Tokom godina, i kroz hiljade razgovora sa mamama (a i sa samom sobom), shvatila sam da naša snaga nije u tome da budemo savršene. Naša snaga je u tome da umemo da popravimo. Evo šta ja radim – ne uvek savršeno, ali se trudim da bude iskreno.

Korak 1: Prvo ja. Spuštanje mojih (i njenih) ramena.

Prva, instinktivna reakcija mi je da počnem sa lekcijom: "Vidiš šta se desi kad..." Ali stala sam. Pre nego što mogu da pomognem njoj, moram da pomognem sebi.

• Kako mi to radimo: Spustim se. Bukvalno. Čučnem ili sednem na pod, da budem u njenom nivou. Više ne izgledam kao preteći džin. Udahnem duboko jednom. Drugi put. U sebi kažem: "U redu je. Umorna si. Frustrirana si. To je samo mleko." Tek kada osetim da su se moja ramena malo opustila, spremna sam za sledeći korak. Jer ne mogu da umirim njenu oluju ako besnim u svojoj.

Korak 2: Iskreno i jednostavno "Izvini". Bez "ali".

Ovo je najvažniji deo. I najteži. Jer naš ego voli da doda jedno malo "ali...".

• Kako mi to radimo: Gledam je u oči i kažem jednostavno: "Klaro, izvini što sam vikala. Uplašila si se kad sam viknula, zar ne?" Sačekam da klimne glavom. Onda dodam: "Osećala sam se jako umorno i frustrirano, ali nije bilo u redu od mene da vičem. Pogrešila sam."

Primećuješ? Nema onog: "Izvini, ALI ti si prosula mleko." To "ali" briše svako izvinjenje. Ovde razdvajam dve stvari: moja osećanja (koja su validna) i moje ponašanje (koje nije bilo u redu). Učim je da su osećanja dozvoljena, ali da smo odgovorni za svoje postupke.

Korak 3: Povezivanje. Ne lekcija, već zagrljaj.

Lekcija o tome kako se nosi šolja doći će kasnije. Možda sutra. Možda nikad. U ovom trenutku, jedina važna "lekcija" je da je naša veza jača od jedne greške. I moje i njene.

• Kako mi to radimo: Raširim ruke. Ne forsiram, samo ponudim. Skoro svaki put, ona se učšuška u zagrljaj. Ostanemo tako neko vreme, u tišini. Onda kažem nešto poput: "Hajde da budemo tim i sredimo ovaj nered zajedno?" Dam joj njenu krpicu. Zajedničko čišćenje je sada igra, ne kazna. To je naš način da doslovno i figurativno popravimo stvari.

"Ajde da se malo nosamo", recept za pomirenje

Nismo loše mame zato što gubimo strpljenje.

Mi smo ljudska bića koja odgajaju druga ljudska bića, a to je najlepši i najteži posao na svetu.

Naša deca ne uče iz našeg savršenstva.

Uče iz naše spremnosti da priznamo grešku, da se izvinimo i da popravimo vezu.

To ih uči da su greške deo života.

Da je konflikt rešiv. I da je ljubav uvek tu, čak i posle vikanja.

A to je, sigurna sam, mnogo vrednije od bilo koje čiste kuhinje.

Tvoja ljubav je mnogo, mnogo veća od tvoje povremene "vikice". Zapamti to. ❤️

Da li se i ti ponekad osećaš ovako? Kako ti "popravljaš" stvari posle teškog trenutka? Piši nam u komentarima, tvoja priča je važna nama i drugim mamama.

Želiš da znaš da nisi sama u ovim osećanjima?

Da dobijaš podršku, a ne osuđivanje?Pozivamo te da postaneš deo naše zajednice. Prijavi se na naš besplatni newsletter "Mama, Nisi Sama" i dobijaj prva sve naše tekstove, iskrene priče i korisne materijale direktno u svoj inbox.

Prijavljujem se za buduće materijale