Priznajem, i ja nekad kažem "još samo jedan crtani" da bih popila kafu na miru.

Sara Kovač
Jun 25, 2025
3 min read

Updated: Aug 18, 2025

Draga mama, ovde Sara. Imam nešto da ti priznam.

Jutro. 7:15.

Čaj stoji na stolu, postao ice tea.

Miriše na poraz. Klara me vuče za nogavicu, hoće da se igramo žmurke.

Iz druge sobe čujem veš mašinu kako peva svoju pobedničku pesmu. Mentalni spisak za danas je dugačak kao put do mora. A ja samo želim... jedan gutljaj čaja. Na miru.

I onda izgovorim te magične, zabranjene reči: "Hajde, dušo, možeš da pogledaš još jednu epizodu Pepe."

U tih dvanaest minuta, dok Pepa skače po baricama, ja konačno sednem.

Popijem čaj. Gledam u jednu tačku. Dišem. A onda me stigne.

Onaj dobro poznati, ledeni glas krivice u glavi: "Logoped si. Znaš koliko su ekrani štetni. Pišeš tekstove o tome. A sada koristiš crtani kao dadilju. Licemerno."

Poznat ti je taj glas? Onaj koji ti šapuće da si lenja mama, loša mama, mama koja vara?

E pa, danas sam odlučila da tom glasu kažem "dosta". Ovaj tekst nije izgovor. Ovo je proglas. Proglas da korišćenje crtanog filma da bi uhvatila vazduh nije znak roditeljskog neuspeha. To je znak da sam ljudsko biće.

Caka nije u crtanom filmu. Caka je u Krivici.

Hajde da budemo iskrene. U idealnom svetu, naša deca bi se po ceo dan igrala drvenim igračkama na vunenom tepihu, dok mi, smirene i nasmejane, mesimo domaći hleb.

Ali mi ne živimo u idealnom svetu.

Mi živimo u svetu gde veš ne čeka, gde rokovi postoje i gde mama ponekad jednostavno VIŠE NE MOŽE.

Godinama sam se borila protiv te krivice. A onda sam shvatila: problem nije tih 12 minuta crtanog filma.

Problem je 12 sati krivice koja dolazi posle.

Ta krivica nas čini nervoznom, nestrpljivom i reaktivnom.

Ona nam krade mnogo više energije nego sama Pepa. A dete to oseća.

Dete ne pati zbog Pepe. Ono pati zbog naše nervoze uzrokovane krivicom.

logoped i ekrani i crtani — Uhvatili ste me. 12minuta su dve epizode. Nije jedna.

Kako sam hakovala krivicu (i preživela): Naša 3 pravila za "hitne slučajeve"

Ne, nisam počela da promovišem ekrane. Počela sam da ih koristim svesno i bez samobičevanja. Evo kako.

Pravilo 1: Zovem ga pravim imenom: "Mama kupuje mir".
- Kako mi to radimo: Prestala sam da lažem sebe da je to "edukativni program". Ne. To je transakcija. Ja dajem 10 minuta crtaća, a za uzvrat dobijam 10 minuta da napunim svoju bateriju. Kada to tako postaviš, skidaš pritisak. Nije slabost, već svesna odluka. Priznajem sebi: "Okej, Saro, sad ti treba pauza. Koristiš svoj žeton za crtani." I to je to.
Pravilo 2 Biramo "oružje": Ne YouTube, već odabrani heroji.
- Kako mi to radimo: Haotično skrolovanje po YouTube-u je zabranjeno. Imamo probrana 3-4 videa od nekoliko poznatih, mirnijih, kraćih crtanih filmova. Zašto? Zato što tako ja imam kontrolu. Nema neočekivanih reklama, nema agresivnih sadržaja, nema beskonačnog niza videa koji hipnotiše dete. Ja odlučujem kada počinje i kada se završava. To je ogromna razlika.
Pravilo 3 Ključ je u onome što se dešava POSLE.
- Kako mi to radimo: Onih 10 minuta mira mi kupuje sat vremena strpljive mame. Nakon popijenog čaja, ja sam druga osoba. Tada gasim crtani (bez pregovora) i kažem: "E, sad je mama napunila baterije! Hajde da gradimo najveću tvrđavu na svetu!" Ta posvećena, energična igra koja sledi je ono što se računa. Dete dobija najbolju verziju mene. I to je moguće upravo ZBOG onih 10 minuta "zabranjenog voća", a ne uprkos njima.

Draga mama, sledeći put kada posegneš za daljinskim jer ti se vrti u glavi od umora, diši. Nisi sama. Nisi loša. Ti si samo resursna mama koja koristi alate koji su joj na raspolaganju da bi preživela još jedan dan.

A smirena i prisutna mama vredi više od hiljadu sati bez ekrana. Veruj mi na reč. ❤️

Koja je vaša "SOS" epizoda crtanog filma? Priznajte nam u komentarima, pravimo listu za hitne slučajeve (obećavamo, bez osuđivanja!).